Dakle, sobe i hrana na brodu su i više nego zadovoljavajući. Nikakve zamerke. Naprotiv, veliki plus za čistoću, dekoraciju hrane, ljubaznost itd. Ono zbog čega smo mi krenuli su destinacije, koje smo željno čekali jednu po jednu, tokom celog krstarenja.  Prva stanica našeg plovećeg hotela je ostrvo Mikonos. Ostrvo žurki, provoda, stecište umetnika, svetskog džet seta. Brod je prispeo u luku Turlos. Putnici mogu i sami da se organizuju i prošetaju po gradu Mikonos. Iz Turlosa postoji šatl bus, koji je basplatan, saobraća na svakih 15 minuta.  Vožnja do grada Mikonosa traje 5 minuta bukvalno. A u gradu, klasično prelepe bele kuće, uske popločane stazice, plavi prozori, simpatične bugenvilije na pragovima, prozorima.  Pregršt suvenirnica, ali treba paziti pa magnetić ne uzeti u prvoj na koju naiđete, već malo prošetati, te naću neku jeftiniju radnju.  Takođe, u mnogobrojnim ulicama postoji dosta lepo uređenjih kafića, gde možete popiti kafu. Ako ste za šetnju, možete obalom produžiti razgledajući autentične vetrenjače i malu Veneciju. Mala Venecija je deo grada gde su kuće obojene u jarke boje, zbijene jedna do druge uz samu obalu mora sa šarenim balkonima. I ovde je dosta kafića, te je noćni život dosta interesantan. Bilo nam je mnogo prijatno na Mikonosu, ali smo morali da se vratimo pomenutim šatl busevima, jer brod ne čeka one koji kasne na krstarenjima.  Sutradan su na repertoaru bili Efes i Patmos. Tokom prepodneva, drugog dana krstarenja, iskrcali smo se u Kušadasiju. Autobusom smo od Kušadasija do arheološkog lokaliteta Efes putovali 25 minuta. Efes je ogroman, razgledanje sa vodičem traje više od sat vremena, te se preporučuje udobna obuća. Ovu destinaciju nikako ne treba zaobići, jer je priča vezana za Efes preinteresantna, i svakako ima dosta delova, koji su nam se urezali u sećanje, kao na primer hram posvećen grčkoj boginji Artemidi (jedno od sedam svetskih čuda). Na kraju šetnje, ostalo je vremena da se eventualno pazari po neka kožna jakna. Bilo je teško zaobići  prilično agresivne prodavce. Prepuni utisaka vratili smo se u Kušadasi. Tamo smo popili kafu, a potom se vratili na brod. Tamo smo obilno ručali. Malo smo odremali, a potom nas je čekalo ostrvo Patmos. Ostrvo je veoma malo i simpatično. Poznato je po crkvi Svetog Jovana i Pećini Apokalipse, na brdu.  Po predanju, Sveti Jovan je kroz pukotine pećine slušao  šta mu Gospod govori, te je tako napisao Knjigu Otkrovenja. Ko želi, može da ostane i u podnožju,  u blizini luke je fina plaža sa dosta prirodnog hlada.

Santorini je nešto što mi je ostalo u najlepšem sećanju. Potopljeno vulkansko ostrvo, odnosno kaldera, oblika polumeseca. Mnogi kažu da je ovde jedan od najlepših zalazaka sunca. Nije ni čudo što su telefoni i aparati na sve strana škljocali, da bi svako uhvatio što lepšu fotografiju, kao da su se nadmetali. Kuće, kafići, restorani su kaskadno poređani, male crkve sa zvonicima, cveće... Predivan ambijent. Ovo mesto je takođe poznato po organizovanim venčanjima, baš zbog tog čuvenog zalaska sunca. Naše krstarenje se završilo, po nema, najlepšom destinacijom.