Prošle godine smo išli na krstarenje i obišli skoro ceo zapadni Mediteran, Španiju, Francusku, Italiju. Bilo je nezaboravno. Krstarenje Mediteranom je nešto što svako treba da stavi na svoju "bucket list". Pregršt atrakcija, mnoštvo egzotičnih prizora, boja, umilnih zvukova, hrana na brodu zbog koje smo se vratili sa kojim kilogramom viška. Sve u svemu, pored ogromnog hedonizma, ovo je bila jedna avantura, edukacija, odmor.... Za mene, savršen doživljaj. Pored Barselone i Rima, neprikosnovenih mediteranskih dragulja bez kojih krstarenja Mediteranom ne bi bila kompletna, volela bih da napišem nekoliko reči od Marseju, koji me je , moram priznati, veoma prijatno iznenadio. Kroz sam Marsej smo imali vodiča na engleskom, i počeli smo od stare luke, gde su se Grci naselili 600.godine p.n.e. Bez obzira, kafići, restorani, brodovi su u čisto francuskom stilu. Nezaobilazna je građevina je Notre Dame de la Garde Basilica, najlepša svoje vrste u južnoj Francuskoj. Izgrađena je sredinom 19.veka u romansko-vizantijskom stilu. Ono što je čini izuzetnom je položaj. Do nje se dolazi uz pomoć 120 stepenika uzbrdo iznad grada i sa tog mesta se pruža predivan pogled na grad. Pomenula bih i Longšamp palatu, koja je izgrađena 1869. Godine. Ona obuhvata muzej lepih umetnosti i Prirodnjačko-istorijski muzej. Ono što je karakteristično za ovu građevinu su skulpture, koje su pravili najbolji umetnici tadašnjeg vremena. Najlepše među skulpturama su lavovi i tigrovi na ulazu, Fontana na sredini koja predstavlja reku Durans koja je okružena reljefnom fasadom u obliku vinove loze i pšenice.  Posle kratkog obilaska Marseja, zaputili smo se ka gradiću Aix en Provence, i na putu ka njemu smo bili oduševljeni gledajući kroz prozor autobusa u predivne nestvarne predele. U samom gradiću, prvo gde smo se uputili je ulica pod nazivom Cours Mirabeu i tu smo prošetali. To je u suštini avenija, veoma široka, prepuna krošnji drveća koje prave vrlo prijatnu atmosferu, i šetnja je uživanje. Imala sam osećaj da šetam kroz zeleni tunel. I sa jedne i druge strane su stare kuće (s početka 17.veka) sa aristokratskim fasadama, koje krase terase od kovanog gvožđa i prefinjeno isklesana vrata. Ovaj ljupki kutak, je po meni raritet u Evropi i čini da se osećate kao u bajci. Tu je i fontana iz 1743. Iz koje ističe voda temperature 34 stepena celzjusa. U ponudi izleta u okviru luke Marsej bio je i Avinjon, St Remi, put kroz Provansu, ali meni je Aix en Provence bio više nego dovoljan, jer sam u povratku na brod bila izuzetno inspirisana. Bio je ovo najsimpatičniji trenutak mog krstarenja Mediteranom.