Volim polja. Lale, suncokreti, lavanda, uljana repica, sve volim. A tek vres! To je bilo pravo malo otkriće. Na polja se ne svraća tek tako, usput, ona su za mene uvek posebna destinacija, krajnja.

Nepregledna zelena polja čaja. To je uvek zvučalo daleko. I bajkovito. Egzotično.
I jeste tako! Moj san da vidim polja čaja postao je java. Na Javi. Na ostrvu Java, u Indoneziji.

Naš put u Indoneziju je od starta bio zelen. Polja moraju da se prizivaju da bi se ostvarila. Dakle, zelena mantra.
Kako se ispostavilo, do njih nije lako doći. Iz Džakarte, glavnog grada Indonezije, i naše baze, potrebno je zaći u unutrašnjost ostrva gde se dešava svo to zelenilo. Za nas Evropljane avanturiste, ali ne dovoljno avanturiste da bismo išli lokalnim autobusom, taksi je jedino rešenje. Preko sto km do grada Bandunga gde ćemo provesti vikend istražujući okolinu. Tih stotinak km traje četiri sata. Subota je a Bandung je stanovnicima Džakarte omiljeno mesto za vikend turizam. S razlogom.


Iz Bandunga, vozač koga smo unajmili u hotelu, vozi nas u brda iznad Bandunga gde se plantaže čaja nalaze. Još sat i po vožnje. Saobraćaj na Javi zaslužuje poseban tekst.


Ali već sama vožnja je divna. Čaj na sve strane.

I onda ovo, još jedna moja mala pobeda, jer male pobede su važne.

 

 

I kada sledeći put ubacite kesicu crnog čaja u vodu, setite se da je nekada bio ove divne jarko zelene boje.

By Jeca_putuje